Sama u Novogodisnjoj noci...

Pitam se da li sam jedina koja se ovako prazno osetila u noci punoj srece,ljubavi,novih iscekivanja...I dok se vecina vec zagreva i euforicno sprema za izlazak u najludju noc,ja sedim u stanu koji cak nije ni dekorisan za Novu godinu i osecam se kao da je dan kao i svaki drugi...Pitam se da li je sve u redu sa mnom?Da li se osecam prazno iz nekog posebnog podsvesnog razloga ili samo sam izmorena pritiscima da veceras moram biti sa nekim,lepa,doterana i euforicno vesela?

Umesto svega toga odlucujem se da galamu spolja nadlasam sopstvenom muzikom sa najblize radio stanice koju hvatam...Odlucujem da ostanem u bade mantilu uz casu vina i film...I sta vise ne osecam cak ni zalost sto sam se opredelila za to...

Na pitanje gde idem nehajno lazem da i izmisljam imena kafana koje mi prve padnu na pamet...Jer naravno ne mogu da podnesem pitanje a zastooo sedis kuci ili ajde sa nama....Ljudi jednostavno nisu spremni za odgovor ne ide  mi se nigde ,radije cu veceras popiti casu vina sama,radije cu poljubiti svoj jastuk umesto nekog lika kojeg se verovatno ujjutru ne bih ni setila..Ustacu odmorna i sveza,dok ce se neki boriti sa mamurlukom..

I dok pisem ovo shvatam da mi uopste nije lose..Sta vise...Ovo sam zelela u Novogodisnjoj noci,a to sam i dobila...Mir i tisinu..

Srecna Nova jos ludja i glasnija 2017 godina!